Šta je mindfulness?
Kada bismo bukvalno preveli pojam mindfulness on bi značio (pot)puna svesnost. Mindfulness je u stvari svesno obraćanje pažnje na sadašnji trenutak, ali sa namerom/svrhom i bez osuđivanja. To je posebna vrsta pažnje koja daje jasnoću mislima i prihvatanje svega što postoji u stvarnosti ovde i sada.
Ovakva vrsta budnosti i svesnosti zahteva disciplinu i napor da usmerite svoju pažnju na sadašnji trenutak, da posmatrate stvarnost onakvu kakva jeste, kako biste bolje razumeli sopstvene delove života koje ne želite da vidite ili sa kojima niste u kontaktu.
Postoje tri osnovna koncepta mindfulness-a:
1.SVESNOST (UNUTRAŠNJA I SPOLJAŠNJA)
To znači da svesno posmatrate bilo šta što se dešava oko vas bez učešća ega, bez dodavanja bilo kakve drame ili priča za koje ste vezani.
Unutrašnja svesnost je unutrašnji osećaj u vašem telu, šta se dešava sa vašim mislima i ponašanjem.
Spoljašnja svesnost se odnosi na to koliko ste svesni onoga što se dešava u vašem okruženju.
Svesnost je kada posmatrate ‘blebetanje’ svog uma i kada odaberete koje ćete misli da mu dozvolite. Možete da odaberete da li ćete da se fokusirate na negativno, na brige ili prošle događaje koji su vas povredili ili ćete da živite u sadašnjem trenutku koji misaoni proces čini jasnim i usredsređenim. Ako očistite um od negativnih misli, stvorićete pozitivnu energiju u svom umu i telu.
2.NEOSUĐIVANJE (NEKRITIKOVANJE)
Osuda i kritika su u modernom društvu postale potpuno normalne. Mi živimo u svetu gde većina ljudi osuđuje druge tako da još od detinjstva učimo da kritikujemo druge. Potreba za osudom delimično dolazi iz straha da nismo dovoljno dobri kao drugi. Jedna od najgorih vrsta osude je samo-osuđivanje.
Vi možete da postanete svoji najveći kritičari, pogotovo ukoliko su vas roditelji kritikovali u detinjstvu. Potrebno je da otpustite negativan unutrašnji dijalog na vreme pre nego što se jave negativne emocije.
Negativne misli dovode do stvaranja negativne energije koju možete da osećate kao anksioznost ili depresiju.
Kada ste svesni sadašnjeg trenutka, možete da stvorite nameru da ne kritikujete i da ne osuđujete druge u bilo kojoj situaciji. Namera da ne osuđujete je jedan od najmoćnijih načina za promenu mindset-a.
3.ŽIVOT U SADAŠNJOSTI
Često se vraćate u prošlost ili zamišljate šta će se desiti u budućnosti.
Jedina korist od vraćanja u prošlost je da je razumete i da iz nje naučite nešto. Zamišljanjem budućnosti i nečega što se verovatno neće dogoditi stvara strah i razvija negativnu energiju u vašem telu.
Vaše misli veoma često lete i smenjuju se tako da ih uopšte niste ni svesni. Misli su energija i ukoliko niste fokusirani na sadašnji trenutak, rasipate je. Ako se fokusirate na sada i ovde na ono što radite, nećete rasipati energiju i nećete upasti u preterano razmišljanje (overthinking).
Zato ‘hvatajte’ sebe kada vas misli odvoje od sadašnjeg trenutka i pustite ih da odu.
Prvo naučite da POSMATRATE… Svoje misli, osećanja i ponašanje.
Samo ih primetite i pustite ih da odu. Na taj način ćete da primetite i KOLIKO osuđujete sebe i druge. To ne znači da ćete odjednom da prestanete sa osuđivanjem i da nikada više nećete nikoga kritikovati, već ćete postati svesni koliko to radite.
Međutim, nije dovoljno da samo obratite pažnju i mislite da ćete time što ste prisutni i manje kritikujete sebe i druge promeniti život iz korena.
Puna svesnost je veština koja se uči i morate je vežbati.
Svesnost je moćan način da se povežete sa svojom unutrašnjom mudrošću i da preuzmete kontrolu nad svim oblastima svog života.
Praksa majndfulnesa nije trening. To je GAJENJE svesnosti. Da sadašnji trenutak iskusite sa punom svešću, sa namerom da ostvarite mirnoću, svesnost i stabilnost OVDE i SADA.
Zbog čega treba da praktikujete mindfulness?
Mindfulness povoljno utiče na zdravlje, na mentalnu i fizičku ravnotežu, na vaš odnos prema drugima i na kvalitet života u celini.
–Kada usvojite mindful perspektivu, posmatrate svoje iskustvo i niste ‘zaglavljeni’ u njemu.
–Bolje rešavate probleme, usporavanjem i pažljivijim istraživanjem misli, osećanja i iskustava stvarate prostor da ne reagujete, već da donesete odluku kako želite da se ponašate.
–Lakše održavate fokus, jer su vam bolje pažnja i koncentracija.
–Manje ste usmereni na sebe zato što ste manje zarobljeni u sopstvenim mislima i osećanjima a više ste empatični, saosećajni i fleksibilni.
–Manje ste nervozni jer ste bolje povezani sa sobom i svetom oko vas.
–Više prihvatate događaje, misli i osećanja i znate da se menjaju.
–Više uživate u životu, svesniji ste prijatnih iskustava koja ranije niste primećivali.
–Manje kritikujete i optužujete sebe, zato što smanjujete identifikaciju sa negativnim obrascima razmišljanja i možete da budete ljubazniji prema sebi.
–Bolja je veza i integracija uma i tela. Mnogi od vas žive u svojim glavama i ignorišu ili ne primećuju šta se dešava u vašem telu. Postajete svesniji svog tela.
Kako da praktikujete mindfulness?
Možete da počnete sa jednostavnom vežbom SVESNOG DISANJA kojom ćete da umirite svoj um i da dozvolite sebi da uđete u stanje svesnosti, prisutnosti i prihvatanja.
Sedite udobno na stolicu (stopala treba da budu na podu) ili sedite na pod. Fokusirajte se na to kako se osećate dok dišete.
Samo dišite…
Ne morate da dišete duboko ili da brojite udahe i izdahe. Samo dišite i fokusirajte se na ono što se dešava.
Osetite svoje disanje. Posmatrajte ga, slušajte ga, budite svedok svog disanja.
Kako znate da dišete? Koje senzacije i osećanja vam govore da dišete? Gde se javljaju? Gde ide dah? Šta se pomera dok dišete? Grudni koš? Stomak?
Kada postanete svesni svog disanja, postaćete svesniji i drugih stvari koje se odvijaju u vašem telu – misli, osećanja, senzacija… Postaćete svesniji i fizičke napetosti u određenim delovima tela, energetske zategnutosti, reakcija, obrazaca, unutrašnjeg dijaloga. Samo se opustite i dišite.
Zamislite kako dah teče kroz svaki deo vašeg tela. Ne razmišljajte ni o čemu, fokusirajte se samo na vaš obrazac disanja. Posmatrajte bez osuđivanja, otpora ili vezivanja za bilo šta što se javi.
Veoma često će vaše misli da odlutaju… samo ih zaustavite, vratite pažnju na disanje i fokusirajte se na sledeći udah. Recite sebi da ovo nije momenat kada treba da razmišljate. Ne kritikujte sebe zbog toga. Samo recite sebi: ‘Diši’ i zadržite fokus na tome.
Vežbajte svakodnevno i pratite promene. Potrebno vam je samo nekoliko minuta dnevno. Najjednostavnije je da ovu vežbu vežete sa nekom svakodnevnom rutinom ili navikom u vreme koje vam najviše odgovara.
Ovo je vežba PAŽNJE koja vas uvodi u stanje prisustva i svesnosti bez razmišljanja, prosuđivanja, analiziranja… ovde ne treba ništa da shvatite i razumete. Samo treba da budete svedok svog disanja, svakog svog udaha i izdaha. Na taj način ne rasipate svoju pažnju, ni svoju energiju, već je akumulirate.
Mindfulness počnite da praktikujete svaki dan.
Vaš mozak najbolje usvaja one navike koje se ponavljaju svaki dan u kratkim vremenskim intervalima (malo po malo). To je najbolji način da se, tokom vremena, stvore nove neuronske veze.
Zato počnite sa 5-10 minuta dnevno, pa postepeno povećavajte dužinu praktikovanja mindfulness-a.
Mindfulness / Svesnost nije nešto što treba da ‘dobijete’ ili steknete.Ona je već u vama – duboki unutrašnji resurs koji vam je dostupan i strpljivo čeka da ga oslobodite i upotrebite za učenje, rast i isceljenje.
Jon Kabat-Zinn
