‘Između stimulusa i odgovora postoji prostor. U tom prostoru je naša moć da odaberemo odgovor. U našem odgovoru leže naš rast i sloboda. Poslednja od ljudskih sloboda je izbor stava u bilo kojim okolnostima.’ Viktor Frankl
To znači da kada se desi nešto ili se nađete u nekoj izazovnoj situaciji, UVEK imate moć da izaberete kako ćete da odgovorite.
Često ‘zatrpate’ sebe unutrašnjim porukama da loše upravljate situacijom i usmereni ste da rešavate problem spolja – u okruženju kako biste se osećali bolje. Veoma je važan i vaš odgovor na ono što se dešava unutar vas.
Najvažniji faktori koji određuju vašu otpornost, povratak u stanje balansa i mogućnost da krenete napred su vaša sposobnost percepcije i vaš odgovor.
Ključ za prevazilaženje izazovne situacije je način na koji menjate svoju percepciju (svoj stav) i svoj odgovor (ponašanje). To znači da možete da promenite svoj stav od stava žrtve (jadan ja) u stav osnaženog i aktivnog Ja.
Možete da promenite unutrašnje (samokritičke) poruke koje ste sebi govorili u prošlosti u ohrabrujuće i osnažujuće stavove. Da vidite sebe kao osobu koja može da bude rezilijentna i koja može da nauči kako da prevaziđe izazove.
To je promena fiksnog mentalnog stava u mentalni stav rasta.
Kako se menja mentalni stav?
Menja se zahvaljujući NEUROPLASTIČNOSTI.
Vaš mozak poseduje fleksibilnost da stvara nove obrasce odgovora na životne događaje. On može da poveže neurone u potpuno NOVE puteve i formira nove navike i ponašanja. To praktično znači da sve veštine koje su vam potrebne za rezilijentnost mogu da se nauče i uvežbaju.
Mozak se oblikuje prema vašem iskustvu i prema onim mislima i ponašanjima koja ponavljate. Vi imate mogućnost da birate koja iskustva ćete da iskoristite da biste (re)modelovali svoj mozak.
Kako možete to da uradite?
1.Mozak najbolje uči iz iskustva, bilo kog, bez obzira da li je pozitivno ili negativno. Neuronauka je dokazala da mozak najbolje uči kroz vežbanje malo i često: mala iskustva ponavljana mnogo puta.
2.Rezilijentnost razvijate svaki put kada uspešno prevaziđete nešto novo ili nepoznato, kada rešite neke teškoće, neki izazov ili krizu. Da biste to uradili, mozgu je potrebna percepcija (neurocepcija) sigurnosti i bezbednosti. Mozak je u opuštenom stanju sposoban da uči i stvara nove nervne puteve, za razliku od mozga koji je u stanju napetosti, kada je usko fokusiran i u stanju preživljavanja.
3.Sve emocije, bez obzira da li su negativne ili pozitivne, šalju snažan signal mozgu da obrati pažnju zato što se dešava nešto važno. Pozitivne emocije, kao što su zahvalnost, zadivljenost i ushićenost deluju na mozak da postane otvoreniji i optimističan. One menjaju vaše raspoloženje, ali i omogućavaju vašem mozgu da bolje funkcioniše.
4.Ako vas drugi ljudi zaista vide, razumeju, cene i prihvataju onakvim kakvi ste, to će vas ohrabriti da i vi sebe razumete, prihvatate i cenite onakvim kakvi ste. To vam omogućava da stvorite osnovu unutrašnje sigurnosti i otpornosti koja je potrebna da se krećete kroz život hrabro, smireno i samopouzdano.
5.Mozak često obrađuje iskustva bez učešća svesnog uma. Dešava se da traumatična iskustva ostaju zapisana u nervnim putevima kao somatska (telesna) memorija. Isti nesvesni proces se odigrava i sa pozitivnim iskustvima.
Kada želite da instalirate NOVE obrasce percepcije ili ponašanja potrebno je da bude uključena SVESNA PAŽNJA. Ona ne uključuje samo mišljenje, već je više svesnost o tome šta osećate tokom tog iskustva i svojih odgovora na njega. Na taj način možete da promenite bilo koje obrasce uverenja i stavova ili ponašanja koji blokiraju vašu rezilijentnost.
Jedan od načina je praksa mindfulness-a.
