Neurocepcija je nesvesni mehanizam pomoću koga vaš autonomni nervni sistem prati šta se dešava UNUTRA u vašim unutrašnjim organima, šta se dešava SPOLJA u vašoj okolini i šta se dešava IZMEĐU kada se vaš nervni sistem poveže sa nervnim sistemom druge osobe.
To je pasivan mehanizam koji neprestano radi u pozadini.
Neurocepcija pokreće seriju događaja u telu koji u vašem umu postaju PRIČA. Kada uđete u neko autonomno stanje, informacije o njemu preko autonomnih nervnih puteva putuju do mozga. Tu se stvara priča koja daje smisao iskustvu.
Fiziološko (autonomno) stanje stvara psihološku priču.
Pre nego što informacija dođe do mozga gde se formira misao, vaša fiziologija već radi… Iako često niste svesni znakova opasnosti ili bezbednosti, vi OSEĆATE autonomni odgovor.
Reakcije mogu da se osete u unutrašnjosti tela (toplota oko srca, lagano disanje, bol u stomaku, suvoća u grlu), a ponekada i spolja (smejanje, crvenilo lica, opušteno ili ukočeno držanje tela).
Kada upotrebimo metaforu reke možete zamislite kako teče takvo iskustvo*.
Izvor reke je neurocepcija, a mesto gde se reka uliva je priča. Između se nalaze percepcija, autonomno stanje, osećanja i ponašanja. Mi smo navikli da ‘uđemo’ u reku nizvodno sa osećanjima, ponašanjem i pričom. Međutim, neurocepcija se dešava ‘uzvodno’.
Zato je potrebno da se vratite na početnu tačku, da ostavite iza sebe priču, ponašanje i osećanja, da identifikujete stanje i usmerite pažnju na neurocepciju. Da postanete SVESNI kako vaš ‘unutrašnji sistem nadzora’ započinje seriju događaja koji vode do toga kako se osećate, šta radite i o čemu razmišljate.
Jedan od načina da preoblikujete svoj sistem je da svoju pažnju usmerite na neurocepciju i da joj dodate kontekst. Kada usmerite pažnju na sadašnji trenutak možete da uočite poreklo znakova opasnosti.
Zastanite na momenat i primetite svoju neurocepciju.
Pogledajte oko sebe šta možete da vidite i čujete. Posmatrajte…
Pogledajte ljude i stvari oko vas. Koji su znaci bezbednosti i sigurnosti, a koji znaci opasnosti?
Da li postoji dovoljno znakova bezbednosti koji vas čine spremnim da se povežete sa drugima? Ili vas znaci opasnosti vode da zauzmete zaštitni (odbrambeni) stav?
Da li ste bezbedni ili ste u opasnosti u ovom momentu, sa ovom osobom, na ovom mestu, okruženi ovim stvarima?
Stavovi, akcije i način na koji vidite svet su rezultat prelaska autonomnog nervnog sistema između stanja povezanosti i stanja odbrane (zaštite).
Priče koje ste usvojili su počele daleko izvan vašeg svesnog uma u autonomnom nervnom sistemu sa neurocepcijom sigurnosti, opasnosti ili životne pretnje.
Kroz razumevanje procesa neurocepcije možete da shvatite kako autonomni nervni sistem ‘sluša’ (snima) i deluje kako bi obezbedio sigurnost i opstanak.
*Preuzeto od Deb Dana.
