Neuroplastičnost je sposobnost mozga da se adaptira.
To je jedno od najvećih otkrića neuronauke u poslednjih 10-tak godina.
Dr Celeste Campbell definiše neuroplastičnost na sledeći način: Ona se odnosi se na fiziološke promene u mozgu kao rezultat vaše interakcije sa okolinom. Od momenta kada mozak počne da se razvija unutar materice pa sve do smrti, veze između moždanih ćelija se reorganizuju kao odgovor na promenu potreba. Ovaj dinamičan proces vam dozvoljava da učite i da se adaptirate na različita iskustva.
Vaš mozak je zaista izvanredan, za razliku od kompjutera koji ima određene specifikacije i povremenog apdejtovanja softvera, vaš mozak pored apdejta softvera poseduje sposobnost apdejta hardvera. Formiraju se različiti novi nervni putevi (i mreže), dok se drugi gase u zavisnosti od vašeg iskustva.
Kada učite nešto novo, vi kreirate nove veze između neurona. Vi ‘prepovezujete’ vaš mozak prema novim okolnostima. Ovo se dešava svakodnevno, ali je takođe i nešto što možete podsticati i stimulisati.
Ovo znači da se vaš mozak neprestano menja, kada mislite, osećate, govorite, gledate, dišete, itd. Postoje dve vrste promena koje se dešavaju: jačanje postojećih neuronskih mreža i stvaranje novih veza/mreža.
Zašto je ovo važno?
Neuroplastičnost možete da iskoristite kako biste uticali da, za početak, promenite neku malu naviku ili ponašanje. Ali ako želite da utičete da se mozak adaptira onako kako vi želite, morate da ga namerno pripremite. Ako prihvatite ono što vam mozak uobičajeno “govori” on će nastaviti da ojačava stare veze.
Vi posedujete supermoć koju možete odmah iskoristiti da menjate navike, ponašanja, zavisnosti i sve ono što želite da promenite.
Predlažem vam da uradite sledeću VEŽBU:
Odaberite (namerno) neku situaciju gde biste želeli da se ponašate drugačije. Na primer: kako reagujete kada vam neka osoba “pritiska dugmiće” – kada vas izaziva, kako reagujete na glupe mejlove, itd. Odaberite JEDNU stvar.
Zatim zapišite šta vam smeta i kako biste želeli da se ponašate u toj situaciji. (ovo pomaže da pojačate svesnost, jer ako ne budete bili svesni, nećete uspeti da “uhvatite” sebe kada se ponašate na taj način)
Napravite mentalnu probu ove situacije svako jutro i veče. Zamislite sebe, vidite sebe u toj situaciji sa novim ponašanjem.
Podesite alarm da Vas podseti da se zapitate: Kako želim da se ponašam? Vodite dnevnik svako veče: Kako je prošao dan? Kako sam reagovao? Koliko puta sam sebe uhvatio u toj situaciji?
Kako budete vežbali, stari neuronski putevi (obrasci reagovanja) će slabiti i vremenom će se stvoriti novi neuronski putevi koji će uspostaviti i utvrditi nove poželjne obrasce ponašanja.
