Šta je polivagalna teorija?
Polivagalna teorija predstavlja novo razumevanje načina na koji funkcioniše vaš nervni sistem i daje odgovore na to kako možete da kontrolišete svoje telo i mozak. Njen autor je prof dr Stephen Porges.
To je nova nauka o osećaju bezbednosti i sigurnosti.
Ona predstavlja neurofiziološki okvir kojim možete da utvrdite zbog čega se ljudi ponašaju onako kako se ponašaju. Možete da razumete da su akcije koje pokreće autonomni nervni sistem (ANS) automatske i odvijaju se ispod nivoa svesti. Na taj način se stvaraju obrasci zaštite koji predstavljaju adaptivne odgovore preživljavanja.
Autonomni nervni sistem se oblikuje i reguliše kroz interakcije sa drugima. On šalje i traži znake bezbednosti i opasnosti, predstavlja osnovu za sva životna iskustva i pomera vas od interakcije do mobilizacije do diskonekcije. Ova iskustva se nalaze na suprotnim stranama: od ‘čežnje za povezivanjem’ do ‘nagona za preživljavanjem’. Cilj je da posedujete fleksibilnost da biste mogli da se krećete kroz hijerarhiju autonomnih odgovora i da ne ostanete zaglavljeni u nekom od autonomnih stanja.
Fleksibilan autonomni nervni sistem je rezilijentan sistem.
Postoje tri osnovna principa Polivagalne teorije
Hijerarhija – Autonomni nervni sistem odgovara na signale iz tela i okoline preko tri putanje koje se odvijaju specifičnim redosledom i mogu se predvideti: od bezbednosti i sigurnosti (ventralni vagus) preko mobilizacije – bori se ili beži (simpatkius), do imobilizacije – zaledi se, isključi se (dorzalni vagus).
Neurocepcija – Autonomni nervni sistem odgovara na znake bezbednosti/sigurnosti, pretnje i životne pretnje bez učešća svesti.
Ko-regulacija – je prema Polivagalnoj teoriji biološki imperativ i odvija se preko recipročne regulacije autonomnih stanja u kojima se osećate bezbedno i u kojima stupate u vezu i ostvarujete odnose sa poverenjem.
Šta je neurocepcija?
Vaš nervni sistem (ANS) neprekidno skenira okolinu, ‘gleda’ da li u okruženju postoji neka pretnja, prepoznaje poznate situacije i odlučuje da li je potrebna neka akcija. To čulo se zove NEUROCEPCIJA. Na taj način na vaše telo nesvesno iz okoline prima znake bezbednosti ili opasnosti. Autonomni nervni sistem odgovara na znake bezbednosti i opasnosti koji dolaze: unutra iz vašeg tela, spolja iz vaše okoline i između – u vašim odnosima sa drugima.
Na primer, svaki put kada upoznate nekoga neurocepcijom ga skenirate i dobijate informaciju da li ste bezbedni ili ste u opasnosti. Neurocepcija je trenutna i automatska. Pre nego što razmislite da li vam se dopada neka osoba, vaše telo već zna da li ste bezbedni u njenom društvu. Neurocepcija vam dozvoljava da fizički kontrolišete svoje telo i nervni sistem.
Šta je autonomno stanje?
Vaše autonomno stanje predstavlja način na koji vaše telo (preko autonomnog nervnog sisitema) tumači spoljašnji svet i kako ga internalizuje. U zavisnosti od vašeg autonomnog stanja, telo se transformiše i aktiviraju se različiti fiziološki sistemi. Sve to se dešava bez učešća vaše volje (nesvesno) i to je filter kroz koji doživljavate svet oko vas.
Ova osobina koja postoji evolucijski kod svih vrsta od gmizavaca, preko sisara, do ljudi.
Prema starom modelu postoje dva dela autonomnog nervnog sistema (ANS) – simpatički i parasimpatički i dva autonomna stanja. Međutim, to nije baš sasvim tačno! Prema polivagalnoj teoriji postoje TRI dela autonomnog nervnog sistema (ANS) i TRI OSNOVNA AUTONOMNA STANJA:
- Stanje bezbednosti i socijalizacije
- Stanje bori se ili beži i
- Stanje zaledi se, isključi se, zatvori se
I ona se odvijaju upravo ovim redosledom.
Svaki od ovih odgovora na stvarnu ili samo percipiranu pretnju je NESVESTAN i ne dešava se samo u vašem umu, već se i vaše kompletno fiziološko stanje menja.
Kada dođe do promene stanja (npr. kada posle incidenta sa nekim budete uznemireni, ljuti, uplašeni) vi pokušavate svesno da objasnite šta se desilo kako biste našli smisao u toj situaciji. Tako stvarajte PRIČU kako biste sebi objasnili šta se desilo. Naravno, ta priča uopšte ne mora da bude tačna (npr. On/ona me mrzi..) i često je puna okrivljavanja drugih, stida, sopstvene krivice…
U stanju bezbednosti i sigurnosti, lako komunicirate sa drugima, ostvarujete kontakt očima i lako ga zadržavate, koristite više različitih izraza lica (naročito u gornjem delu lica – predeo oko očiju i čela), vaši pokreti i položaj tela su opušteni, glas je melodičan i prijatan.
Ova tri autonomna stanja mogu da se prikažu kao SVETLA NA SEMAFORU.
Ako se osećate sigurno i bezbedno uključuje se ‘ZELENO svetlo’.
Ako osećate opasnost, uključuje se ‘ŽUTO svetlo’.
Ako osećate veliku opasnost uključuje se ‘CRVENO svetlo’.
Zeleno svetlo – bezbednost: socijalna interakcija
Ako nervni sistem uoči da je okolina bezbedna ili sigurna, aktivira PARASIMPATIČKI deo autonomnog nervnog sistema (ANS) – VENTRALNI (novi) VAGUS i pokreće reakciju SOCIJALNE INTERAKCIJE.
Tada se osećate bezbedno i sigurno, osećate se dobro i u vašem telu se:
- Usporava srčani rad
- Stimulisano je lučenje pljuvačke i varenje
- Aktiviraju se mišići lica (posedujete više različitih izraza lica)
- Povećava se melodičnost vašeg glasa i uspostavlja se i zadržava kontakt očima
- Maleni mišići srednjeg uha se aktiviraju i vi bolje čujete ljudski glas (njihovom aktivacijom možete da čujete zvuke srednje frekvencije koji odgovaraju ljudskom glasu)
Žuto svetlo – opasnost: Bori se ili beži
Ako nervni sistem uoči pretnju u okruženju, aktivira SIMPATIČKI deo autonomnog nervnog sistema (ANS), koji nije pod kontrolom naše volje, i pokreće reakciju BORI SE ili BEŽI.
- Ubrzava se rad srca
- Povećava se tolerancija na bol
- Lice je bezizražajno
- Mišići srednjeg uha se isključuju (bolje čujete zvuke ekstremno niske i visoke frekvencije, koji se tumače kao zvuci predatora)
Crveno svetlo – životna pretnja: zaledi se / isključi se / zatvori se
Ako je pretnja toliko velika da preti da ugrozi život osobe, nervni sistem aktivira PARASIMPATIČKI deo autonomnog nervnog sistema (ANS) – DORZALNI (stari) VAGUS i pokreće reakciju ZALEDI SE ili ISKLJUČI SE/ZATVORI SE.
Kada se nađete u ekstremnoj opasnosti u kojoj vaš nervni sistem ‘misli’ da je vam ugrožen život, tada ne bežite i ne borite se, već se zaledite i isključite. Dolazi do imobilizacije – zaledite se i ‘pravite se mrtvi’ (reakcija reptilskog dela mozga / evolucijski starijeg dela mozga i nastaje vazo-vagalna sinkopa, odnosno, onesvestite se).
Što je veća pretnja, bez obzira da li je stvarna ili imaginarna, javlja se evolucijski stariji odgovor.
Zbog čega je važna polivagalna teorija?
Polivagalna teorija je promenila razumevanje traume, stresa, različitih ponašanja i brojnih psiholoških problema i stanja. Razumevanje ‘crvene zone’ pomaže u boljem razumevanju TRAUME. To praktično znači da uobičajeni odgovor na traumatski događaj nije da bežite, već da se zaledite, isključite i zatvorite. To se dešava potpuno automatski, van kontrole vaše volje.
Takođe, menja se razumevanje mnogih PONAŠANJA i smatra se da ona nisu namerna ponašanja, već da su reakcije adaptacije na percipiranu pretnju iz okoline bez obzira na to da li je stvarna ili imaginarna.
Važno je da znate da vaš nervni sistem i vaše telo reaguju PRE nego što ste vi uopšte SVESNI situacije u kojoj se nalazite. Vi nemate u tom momentu kontrolu nad situacijom. ⠀
Isto tako treba da znate da postoje načini da PROMENITE SVOJE AUTONOMNO (psiho-fizičko-emotivno) STANJE.⠀
Da biste mogli da promenite svoje autonomno stanje prvo morate da znate gde se nalazite na hijerarhijskoj lestvici. Svi ljudi poseduju uobičajene obrasce koji su formirani tokom ranih interakcija koje su se ponavljale i koji daju ton autonomnom nervnom sistemu. Na taj način se stvara AUTONOMNI PROFIL koji je jedinstven za svaku osobu. Kada napravite LIČNU MAPU ANS-a (vaš LIČNI AUTONOMNI PROFIL) možete u svakom trenutku da znate gde se nalazite na mapi.
Pored toga, kada tačno znate gde se nalazite, možete da stvorite sebi prostor da odaberete svoj odgovor i da preoblikujete svoj autonomni obrazac koji vas uvodi u stanje gde se ne osećate bezbednim i sigurnim. Postoje brojne neurološke vežbe pomoću kojih možete da razvijete AUTONOMNU FLEKSIBILNOST, a samim tim i REZILIJENTNOST ANS-a.
Cilj NIJE da neprekidno budete u zelenoj zoni socijalne interakcije i bezbednosti, nego da se pomoću svesnosti o tome gde se nalazite na mapi i pomoću preoblikovanja starih obrazaca ANS-a nesmetano krećete kroz hijerarhiju autonomnih stanja bez mogućnosti da se zaglavite u nekom od njih.
Šta možete sami da uradite?
Jedina autonomna fiziološka funkcija koju možete da kontrolišete je DISANJE. Taj resurs vam je UVEK na raspolaganju!
Kada postanete svesni šta se dešava u vašem telu i umu, disanjem možete da promenite svoje stanje i svoj odgovor.⠀
Kada preuzmete KONTROLU nad svojim disanjem aktivirate nerv vagus koji šalje poruku vašem mozgu da ste BEZBEDNI i SIGURNI. On dalje aktivira i sve ostale fiziološke procese kako biste se umirili.
Aktivacijom n.vagusa možete potpuno svesno da kontrolišete svoje autonomno stanje. Nerv vagus služi kao KOČNICA i prevodi vas iz jednog stanja u drugo i to istim redosledom kao na semaforu.
Osobe koje su preživele neku traumu često osećaju stid i osuđuju sebe zbog načina na koji su reagovale ili nisu reagovale na adekvatan način tokom traumatičnog događaja. Veoma je važno da razumeju da one nisu imale nikakvu kontrolu, već je njihov mozak reagovao na pretnju prema hijerarhijskoj lestvici reakcija.
Zapitajte se da li se osećate bezbedno? Ne da li se osećate bezbedno u sigurnom okruženju, već da li se osećate bezbedno u SVOM TELU?
Da li se vaše telo oseća bezbedno? Da li biste želeli da pobegnete, ili da se borite ili da se isključite? Gde se u ovom momentu nalazite na mapi ova tri stanja?
