Da li ste sigurni da znate šta je trauma?⠀
Trauma nije samo psihološki problem, već je automatska (nesvesna) reakcija vašeg autonomnog nervnog sistema na BILO ŠTA!!! što on percipira kao pretnju.⠀
Ona predstavlja biološki – fiziološki rezultat preživljavanja nekog događaja.
Trauma nastaje kada autonomni nervni sistem ostane ‘zaglavljen’ u odbrambenim stanjima: bori se ili beži, ili zaledi se i isključi se, kao odgovor na neki događaj ili situaciju.
Trauma nije neki izolovani događaj ili period u nečijem životu. Ona je SUBJEKTIVNA i specifična za svaku osobu.
Ono što čini nešto ‘traumatičnim’ je NAČIN NA KOJI VAŠ NERVNI SISTEM (ANS) I VAŠE TELO to percipiraju i obrađuju.
Trauma je za svakoga drugačija, jer kao odgovor na isti događaj (npr. saobraćajnu nezgodu) jedna osoba može ostati u stanju disregulacije autonomnog nervnog sistema, dok druga može putem samo-regulacije biti sasvim u redu.
Ovo su uobičajeni načini kako trauma može da se manifestuje:
- beznadežnost
- teškoće u koncentraciji
- gubitak osećaja sebe
- depresija
- nesanica
- iritabilnost
- nemir
- stid
- konfuzija i sumnja
- osećaj utrnulosti
- zamagljena sećanja
- osećaj nesigurnosti
- disregulacija tela
- preopterećenost
- emocionalna zavisnost
- anksioznost
- glavobolje/migrene
- nedostatak ljubavi prema sebi i brige o sebi
- diskonektovanost od drugih
- bol
- sindrom iritabilnog kolona, itd.
Trauma najčešće nastaje na DVA načina:
-akutna situacija koja preti da ugrozi život i često rezultuje reakcijom zaledi se
-hronična diskonektovanost koja rezultuje reakcijama bori se ili beži ili isključi se
Prema Polivagalnoj teoriji autonomno stanje pokreće MISLI. Kako se menja autonomno stanje, i misli u vezi iste teme se menjaju.
- ventralni vagus-sigurnost-pozitivne, umirujuće misli
- simpatikus-beži-intenzivne, izbegavajuće misli
- simpatikus-bori se-intenzivne, agresivne misli
- dorzalni vagus-isključivanje-misli o bespomoćnosti
Da biste izašli iz stanja ‘zaglavljenosti’, potrebno je prvo da postanete svesni TELESNIH senzacija koje se javljaju.
Možete praktikovati MINDFULNESS (u sigurnom okruženju!), kako biste polako prvo postali svesni spoljašnjih, a kasnije kada budete spremni, i unutrašnjih senzacija.
