TONUS VAGUS NERVA određuje koliko će vam vremena biti potrebno da se oporavite od stresa.

Šta je nervus vagus?

Vagus nerv ili nerv lutalac je deseti kranijalni nerv pripada parasimpatičkom delu autonomnog nervnog sisitema koji nije pod kontrolom naše volje. On kontroliše većinu fizioloških funkcija tela. Od vagalnog tonusa zavisi kako će vaše telo reagovati na stres.

Vagus nerv je odgovoran za vezu uma i tela.

Kada postoji nerazrešena trauma tonus vagusa se smanjuje. Nizak tonus vagusa je u vezi sa visokom inflamacijom, hroničnim bolestima, problemima sa varenjem, kardiovaskularnim problemima, itd.

Kada se pogleda evolucijski razvoj nervnog sistema (od reptila do sisara) razlikuju se:

Ventralni (NOVI) vagus

Inerviše ograne koji se nalaze iznad dijafragme i povezan je sa srcem, plućima, ždrelom i larinksom. Aktivan je u reakciji SOCIJALNE INTERAKCIJE, kada je okolina bezbedna i sigurna.

Dorzalni (STARI) vagus

Inerviše organe koji se nalaze ispod dijafragme i povezan je sa želucem, jetrom, slezinom, bubrezima, tankim i debelim crevom i odgovoran je za funkciju digestivnog sistema. Aktivan je u reakciji ZALEDI SE ili ISKLJUČI SE / ZATVORI SE, kada postoji životna pretnja u okolini.

Tokom svakodnevnog funkconisanja, ventralni vagus održava homeostazu (pravilan rad srca, optimalan ritam i dubinu disanja, normalno gutanje, govor, itd), dok dorzalni vagus omogućava normalno varenje hrane i ostale funkcije organa trbušne duplje.

Poznato je da 80% vlakana Vagus nerva prenose impulse iz digestivnog sistema i srca prema mozgu, a samo 20% od mozga ka organima, što govori o tome koliko je veliki uticaj i povezanost tela i uma.

U odgovoru na preživljavanje, dorzalni vagus pomera telo u režim očuvanja (konzervacije) i tada dolazi do: usporenog rada srca, usporenog disanja, ometa varenje, stvara osećaj nepovezanosti, utrnulost i na kraju dovodi do kolapsa.

Simpatički deo autonomnog nervnog sistema čine nervi koji polaze iz kičmene moždine i pomažu u regulisanju rada srca i disanja. Simpatički deo ANS-a radi zajedno sa ventralnim vagalnim sistemom kako bi doneo potrebnu energiju za svakodnevne aktivnosti.

Međutim, kada se simpatikus aktivira kao odgovor na preživljavanje (stres), aktivira se HPA osa (hipotalamus-hipofiza-nadbubrežne žlezde) i tada dolazi do povećanog lučenja kortizola i adrenalina kao odgoovor na stresnu situaciju (odgovor bori se ili beži).

Šta je tonus vagusa?

Tonus vagusa se odnosi na aktivnost ventralnog dela vagusa koji je odgovoran za socijalnu interakciju. On je merljiv i meri se pomoću varijabilnosti srčanog rada.

To nije brzina srčanih otkucaja u minuti, već merenje varijacija u vremenu između otkucaja srca.

Visok nivo varijabilnosti označava da je ventralni vagus aktivan i označava FLEKSIBILNOST autonomnog nervnog sistema i njegovu sposobnost da se prilagodi zahtevima svakodnevnog života.

Ventralni vagus je aktivan kada ste povezani sa sobom, sposobni da se povežete sa drugima, otvoreni za promene i spremni da potražite mogućnosti.

Znaci da vam je smanjen tonus vagusa

• Nesposobnost da regulišete svoje emocije
• Anksioznost
• Teškoće sa koncentracijom i fokusom
• Depresija
• Pojava inflamacije
• Problemi sa varenjem
• Hronični umor

Sposobnost da se vratite u regulaciju je suština REZILIJENTNOSTI.

Ventralni vagus je povezan sa pejsmejkerom SA (sinoatrijalnim) čvorom koji reguliše ritam srca.

Ovaj nervni put je nazvan VAGALNA KOČNICA.

Vagalna kočnica utiče na akcije ventralnog vagusa da uspori ili ubrza srčani rad, podržavajući fleksibilan odgovor na izazove svakodnevnog života.

Sa fleksibilnom vagalnom kočnicom možete da razmislite i odgovorite umesto da reagujete.

POBOLJŠANI TONUS VAGUSA VODI DO:

• bolje samo-regulacije
• poboljšanja memorije
• jasnijeg razmišljanja
• bolje sposobnosti da se nosite sa stresom
• bržeg oporavka od anksioznosti, ljutnje i zabrinutosti

Znaci visokog tonusa vagusa

• Sposobnost da regulišete svoje emocije
• Poboljšane telesne funkcije
• Dobro varenje
• Stabilno raspoloženje
• Dobro se osećate
• Smanjena inflamacija
• Brzi oporavak od stresa
• Dublja povezanost sa drugima

Postoje brojne metode pomoću kojih možete da poboljšate TONUS VAGUSA

• jutarnje tuširanje hladnom vodom
• vežbanje
• vežbe dubokog disanja
• majndfulnes/meditacija
• pevanje, pevušenje, smejanje, zagrljaj, grgorenje
• neuro-mišićne terapije (Bowen terapija, Miofascijalno oslobađanje, Rolfing, itd.)
• regulisanje crevne flore ishranom i probioticima, itd.

Biološke efekte traume možete da promenite tako što ćete redovno koristiti neurološke vežbe koje povećavaju tonus vagusa.

Neurološke vežbe dovode do reparacije tkiva u onim regijama koje trauma često oštećuje. Te regije su u vezi samo-svesnosti, razumnog prosuđivanja i saosećanja.

Naučno je dokazano da kada poboljšate funkcionisanje svog vagus nerva, poboljšavate samo-regulaciju svojih emocija.